4 ZNAKA! Sin Dr Nestorovića ima AUTIZAM, a ovako se ISPOLJAVA: Pogađa i odrasle, a da NE ZNAJU ZA DIJAGNOZU

Kao što smo nedavno pisali, bračni par Nestorović suočio se sa izazovom kada je njihov sin Uroš dijagnostikovan poremećajem iz spektra autizma. U želji da što bolje razume Urošev svet, profesor Branimir Nestorović je počeo da izučava ovaj poremećaj, koji se najčešće otkriva u drugoj godini života.

„Nama je to bilo jako stresno, jer odmah sledeće godine posle ćerke se Uroš rodio, pa otkrivamo autizam... Sve to zahteva mnogo mentalne čvrstine. Ali ja mislim da je glavni problem roditelja koji imaju decu sa autizmom što ih ne prihvataju, kao da ih se na neki način stide. Ovo društvo je naučeno da ljude valorizuje po novcu, po efikasnosti, po uspešnosti, a oni su nekako izbačeni iz trke. Zna se da deca koja imaju poremećaj iz spektra autizma neće moći da završe fakultet, da budu direktori i onda se njihovi roditelji stide da kažu da im dete ima autizam. Meni se dešavalo da dovedu dete zbog problema sa plućima i kad im kažem da dete ima elemente autizma, oni to ne vole da čuju“, izjavio je profesor Nestorović.

„Moj sin ima fotografsko pamćenje“

Profesor ističe da se danas mnogo bolje zna kako funkcioniše mozak autističnih osoba, koji je često intenzivniji od mozga neurotipičnih ljudi.

„Moj Uroš ima 30 godina i drugačiji osećaj i viđenje sveta. Veliki procenat dece sa poremećajem iz spektra autizma ima sposobnosti koje neurotipični ljudi nemaju. Oni imaju strahovito pamćenje, naročito kad je reč o brojevima, o datumima. Kad ne možemo da se setimo koje godine smo negde bili, mi kažemo: 'Uroš, Pariz', a on odmah kaže datum, mesec i godinu kad smo bili u Parizu. Vozili su ga helikopterom iznad Londona i on je sve ulice posle toga seo i nacrtao“, otkriva profesor Nestorović.

Pored specifičnog pamćenja, Uroš ima i izraženu umetničku crtu. Već sa deset godina pokazao je interesovanje za slikanje, a danas iza sebe ima nekoliko izložbi i posvećen je i vajarstvu. Njegovi roditelji su ga maksimalno podržali, upisujući ga na privatne časove kod učiteljice Biljane, koja ga prati i podržava kao mlađeg brata.

„Mi smo puno radili sa njim, vodili smo ga svuda gde smo mi išli, leteo sa nama za Ameriku 11 sati avionom i bio je oduševljen. Sve što mi radimo, radio je i on. Kad smo primetili da je zainteresovan za crtanje, upisali smo ga na privatne časove kod Biljane koja ga voli kao da joj je mlađi brat. Njegovi radovi su prepoznatljivi, njegove slike govore. Ja se držim one priče kad je učiteljica pitala Džona Lenona šta želi da bude kad odraste, a on joj odgovara da želi da bude srećan. Učiteljica mu kaže kako on nije razumeo pitanje, a on joj kaže kako ona nije razumela odgovor. Najvažnije od svega je odgajaš dete koje će biti srećno i zadovoljno i mi smo mnogo radili na tome“, kaže profesor Nestorović.

Urošev primer pokazuje koliko je važno podržavati decu sa poremećajem iz spektra autizma u razvijanju njihovih talenata i interesovanja, kako bi rasla u srećne i zadovoljne osobe.

Iako se autizam najčešće dijagnostikuje u detinjstvu, sve više stručnjaka ukazuje da se ovaj poremećaj može prepoznati i kod odraslih.

Iskustva roditelja dece sa autizmom često pokazuju koliko rana podrška i razumevanje pomažu u razvoju, ali isto tako otkrivaju da mnogi odrasli, koji su prošli život neprepoznati, tek kasnije saznaju da imaju poremećaj iz spektra autizma.

Povezanost između ranih znakova i života odrasle osobe otvara vrata za bolje razumevanje, prilagođavanje i podršku kroz sve životne faze.

AUTIZAM KO ODRASLIH!

Stručnjaci psiholog dr Megan Nef i Stefani Gardner-Vrajt, specijalista za autizam, objašnjavaju nekoliko ključnih znakova autizma kod odraslih.

1. Osećaj da ste "drugi"

Osobe sa autizmom često osećaju da su različite, što nije povremeno osećanje, već stalni doživljaj. Osećanje "drugačijeg" može biti suptilno ili snažno, ali se uvek pojavljuje, a ne samo u određenim periodima života.

2. Problemi sa društvenim signalima

Osobe sa autizmom imaju poteškoća u tumačenju socijalnih signala, poput održavanja očnog kontakta ili prestanka smeha tokom razgovora.

3. Zbunjena istorija odnosa

Romantični i platonski odnosi mogu biti zbunjujući i teški za uspostavljanje, a osobe sa autizmom ne razumeju uvek zašto njihovi odnosi ne uspevaju kao kod drugih.

4. Senzorne razlike

Preosetljivost na zvuke ili svetlost je čest znak autizma. Osobe sa autizmom mogu biti ili previše osetljive na određene zvuke ili potpuno nesvesne njih.

Bonus video:

(Espreso / M.S.)